jelena 37 “Ispovest usamljene žene: Posle godina bola i tišine, rešila sam da otvorim srce i napišem ovaj oglas – možda baš ti promeniš moj život”

Zovem se Jelena, imam 37 godina, i nikada nisam mislila da ću doći do trenutka kada ću sesti za računar i pisati oglas – o ljubavi, o meni, o onome što tražim. Ipak, evo me. Pišem, jer sam shvatila da su godine previše dragocene da bih ih trošila na čekanje. Pišem jer sam umorna od tišine. Pišem jer još uvek verujem – da negde postoji neko ko će razumeti moje srce.

Rođena sam u malom gradu na Balkanu, u porodici gde su vrednost, rad i poštovanje bili stubovi života. Nisam rasla u raskoši, ali nikada mi nije ništa falilo – osim možda topline koju ljubav donosi. U školskim danima bila sam ona tiha devojka koja je volela da piše pesme i da gleda zalaske sunca. Nisam bila glasna, nisam bila popularna, ali sam uvek bila ona kojoj su se svi poveravali. Kažu da imam strpljenja da slušam i da razumem, možda zato što sam i sama uvek tražila nekoga da razume mene.

Moja mladost prošla je u pokušajima – pokušajima da pronađem pravu ljubav, da verujem u muškarce, da gradim nešto stabilno. I jesam imala veze, ali nijedna nije bila ona prava. Ili su oni želeli sve odmah, ili nisu želeli ništa ozbiljno. A ja sam želela iskrenost, stabilnost i toplinu. Godine su prolazile, a ja sam shvatila da sam sve više sama.

Ljudi često misle da je samoća luksuz – da znači slobodu. Ali ne, istina je da samoća ponekad postane težina. Posebno uveče, kada ugasiš svetlo i shvatiš da pored tebe nema nikoga da ti poželi laku noć. Posebno kada dođe praznik i svi oko tebe imaju porodice, a ti držiš čašu vina i gledaš u ekran telefona, nadajući se da će se pojaviti jedna poruka – a ona ne dolazi.

Zato sam sada ovde, iskrena do srži. Ne želim da se predstavljam kao savršena žena. Nisam. Imam svoje mane, imam svoje ožiljke. Ponekad sam tvrdoglava, ponekad previše emotivna, ponekad umem da ćutim kada bi trebalo da govorim. Ali ono što nudim jeste srce koje je spremno da voli i da se daje. Nudim iskrenost koju je danas teško pronaći. Nudim toplinu doma – ne u kvadratima i nameštaju, već u smehu, pažnji i razumevanju.

Ako si muškarac koji zna šta znači biti oslonac i koji se ne plaši da pokaže emocije, možda si baš ti razlog zašto pišem. Ako si neko ko veruje da ljubav nije samo strast, već i prijateljstvo, poštovanje i zajednički snovi – onda verujem da ovo čitaš s razlogom.

Nisam ovde da trošim vreme, niti da budem još jedna priča u nečijem prolazu. Tražim onoga ko će biti moj partner, prijatelj, saputnik. Onoga s kim ću zajedno kuvati večeru, s kim ću se smejati glupostima, ali i plakati kada život zaboli. Nekoga ko zna da ljubav nije savršena, ali je jedina stvar zbog koje sve drugo ima smisla.

Možda se pitaš zašto žena poput mene, obrazovana, stabilna i normalna, nije već našla ljubav. Neki bi rekli da je problem u meni, ali ja mislim da je problem u vremenu u kojem živimo. Sve je postalo brzo, površno i bez pravih osećaja. Ljudi se danas boje da pokažu emocije, kao da će im neko to uzeti kao slabost. A ja verujem da je najveća snaga u iskrenosti.

Imala sam nekoliko ozbiljnih veza. Jedna od njih je trajala skoro četiri godine. Bila sam sigurna da je to „to“. Planirali smo zajednički život, razgovarali o deci, o budućnosti. Ali onda, kao grom iz vedra neba, sve se raspalo. On je jednostavno rekao da se ne vidi sa mnom do kraja života. Možda mu nisam bila dovoljno uzbudljiva, možda nije umeo da prepozna vrednost onoga što nudim. Ali jedno znam – nisam bila spremna da se zadovoljim mrvicama pažnje.

Bilo je i onih koji su želeli samo avanturu. Lepih reči, obećanja, večera pod svetlom sveća… i onda nestanak. Kao da nikada nisam ni postojala. Možda to boli više od svega – kada osetiš da si za nekoga bio samo trenutna zabava. To me naučilo da ne verujem svakoj rečenici i da gledam dela, a ne reči.

Možda zvuči kao da sam izgubila veru, ali nije tako. Verujem u ljubav više nego ikada, jer da nisam, ne bih ovde sedela i pisala. Verujem da postoji muškarac koji je umoran od igara, laži i površnosti isto koliko i ja. Verujem da postoje oni koji još uvek znaju šta znači čuvati nekoga, brinuti se, stati uz njega kada je najteže.

Šta ja nudim zauzvrat? Pa, pre svega – iskrenost. Kod mene nema igrica, nema glume. Ako volim – volim do kraja. Ako se brinem – to se vidi u svakom gestu. Umem da kuvam, umem da slušam, umem da podstaknem, ali i da podsetim koliko si vredan onda kada sam sebi deluješ najmanje važan. Možda zvuči staromodno, ali verujem da je žena snaga iza muškarca, a muškarac snaga ispred žene.

Nisam savršena, daleko od toga. Možda sam ponekad previše emotivna, možda previše očekujem, možda previše analiziram. Ali sve to dolazi iz želje da gradim, a ne da rušim. Iz želje da volim, a ne da glumim. Iz želje da živim punim srcem.

Zašto pišem sve ovo? Jer znam da negde tamo postoji muškarac koji se sada pita isto što i ja – gde si do sada? Možda upravo ti ovo čitaš i misliš da li sam prava osoba da ti odgovorim na poruku. Moj odgovor je – da, jesam, jer ovde nema laži.

Zamišljam kako je to upoznati nekoga ko ne igra igrice. Nekoga s kim možeš da sediš do kasno u noć i razgovaraš o svemu – o prošlosti, budućnosti, snovima i strahovima. Nekoga ko ti neće zameriti suze, jer zna da one ne znače slabost već iskrenost. Nekoga ko će ti pružiti ruku kada posrneš i reći: „Tu sam“.

Možda nisam najlepša žena koju ćeš sresti. Možda nisam ona koja će ti odmah oduzeti dah svojim izgledom. Ali obećavam da ću biti ona koja će ti biti oslonac. Ona koja će stajati uz tebe i kada svi drugi okrenu leđa. Ona koja će čuvati tvoje srce kao da je najdragocenije na svetu.

Ako još uvek čitaš, možda je to znak da ti i ja tražimo isto. I da su se naše priče na trenutak spojile – baš ovde.

Možda je vreme da budem sasvim konkretna. Šta zapravo tražim? Ne tražim princa na belom konju, niti savršenog muškarca iz bajke. Tražim nekoga ko je realan, iskren i spreman za život u dvoje. Nekoga ko zna da ljubav nije samo strast, već i kompromis, poštovanje i svakodnevne male stvari.

Ako si muškarac koji zna da kaže „oprosti“ i koji ume da prihvati i tuđe mane, možda si baš ti onaj koji mi je potreban. Ako si neko ko ne beži od problema, već se bori – rame uz rame sa ženom koju voli – onda verujem da bi mogao da razume moje srce. Nije mi važno da li voziš skup auto, da li imaš savršen posao ili impozantan bankovni račun. Ono što mi je važno je – da imaš dušu, da umeš da se smeješ i da si spreman da deliš, a ne samo da uzimaš.