Ljiljana iz Nemačke: ‘Posle tri propala braka konačno sam srela pravog muškarca iz Srbije’

Zovem se Ljiljana, imam 47 godina i živim u Nemačkoj već više od dve decenije. Ova ispovest je moja priča, možda malo duga i teška, ali i prelepa na kraju, jer konačno mogu da kažem da sam posle mnogo bola i razočaranja našla ono za čim sam tragala čitavog života – pravu ljubav. Ako ovo čitaš, možda ćeš i ti pronaći inspiraciju da ne odustaneš, jer sreća ume da dođe onda kada se najmanje nadaš.

Tri braka – tri razočaranja

Moj prvi brak desio se veoma rano. Imala sam samo 20 godina kada sam se udala za čoveka kog sam tada volela iz sveg srca. Bio je to moj prvi dečko, moja prva velika ljubav. Ali mladost ume da vara. On je želeo slobodu, izlaske, a ja sam želela dom i porodicu. Posle tri godine punih suza i nesporazuma, završilo se razvodom. Bila sam slomljena, mislila sam da se moj svet raspao, ali život je išao dalje.

Drugi brak bio je pokušaj da pronađem stabilnost. Upoznala sam muškarca u Nemačkoj, čoveka koji je imao dobar posao i činilo se da zna šta hoće. Delovalo je kao da će biti oslonac koji sam tražila. Međutim, ubrzo sam shvatila da je sve bila fasada. Ispod tog “savršenog muža” krila se hladnoća, nedostatak emocija i ravnodušnost prema meni. Mogla sam da živim u kući punoj stvari, ali praznoj od ljubavi. Posle pet godina, skupila sam hrabrost i otišla.

Treći brak je bio možda i najteži. Zaljubila sam se u kolegu, mislila da je to sudbinska priča. Bio je pažljiv, nežan, davao mi sve ono što nisam imala ranije. Međutim, posle izvesnog vremena isplivala je njegova prava priroda. Ljubomoran, posesivan, i na kraju nasilan. Godinama sam ćutala, trpela i nadala se da će se promeniti. Ali promena nije došla. Kada sam konačno odlučila da odem, bila sam slomljena i emotivno iscrpljena.

Tri braka, tri bola. Ljudi su mi govorili: “Ti nemaš sreće u ljubavi, možda nije suđeno.” I priznajem, i sama sam počela da verujem u to.

Život u tuđini

Nemačka mi je dala sigurnost i posao, ali nikada mi nije dala dušu i toplinu koje sam imala u Srbiji. Često sam mislila da sam u tom stranom svetu osuđena da budem sama, da ljubav jednostavno nije za mene. Dani su prolazili, radila sam, živela svoju rutinu i prestala da se nadam. Ljudi su me doživljavali kao uspešnu ženu – zaposlenu, sređenu, samostalnu. Ali iza tog osmeha krila se praznina koju niko nije mogao da popuni.

Kako sam ga upoznala

Sve se promenilo prošle godine, kada sam na odmoru otišla u Srbiju, u rodni kraj koji nisam posetila gotovo deset godina. Otišla sam da vidim porodicu, da obiđem grobove svojih roditelja i da se podsetim detinjstva. Nisam ni slutila da ću baš tamo upoznati čoveka koji će mi promeniti život.

Njegovo ime je Dragan. Upoznali smo se sasvim slučajno – u malom kafiću u centru grada. Seo je za sto pored mog i onako iskreno, sa osmehom, pitao da li sme da mi pozajmi upaljač. To je bio početak razgovora koji je trajao satima. Nisam mogla da verujem koliko je prirodan, otvoren, iskren. Bio je drugačiji od svih koje sam ranije sretala – nije glumio, nije se hvalio, nije pokušavao da bude neko drugi. Bio je samo on – jednostavan, topao i pun života.

Ponovo sam se rodila

U narednim danima viđali smo se sve češće. Vodio me u šetnje, pokazivao mi mesta koja sam zaboravila, pričao o svom životu. Bio je običan čovek, nije imao bogatstvo, ali imao je ono što je meni bilo najvažnije – srce puno ljubavi i želju da deli svoj život sa nekim. Pored njega sam se ponovo osećala živo, kao devojka, a ne kao žena koja nosi ožiljke prošlosti.

Prvi put posle mnogo godina, nisam razmišljala o bolu i razočaranjima. Samo sam uživala. Njegove reči, njegov pogled, način na koji me držao za ruku – sve je imalo smisla.

Ljubav bez granica

Kada je došlo vreme da se vratim u Nemačku, srce mi se cepalo. Nisam želela da odem, ali život u inostranstvu bio je moja realnost. Dragan mi je rekao: “Ako je ovo prava ljubav, naći ćemo način.” I bio je u pravu. Od tada se viđamo kad god možemo, putujemo jedno drugom, živimo između Nemačke i Srbije. Nije lako, ali svaki trenutak sa njim vredi svega.

Planiramo da se uskoro venčamo. Ljudi su me pitali da li se ne bojim posle tri braka. Iskreno, ne bojim se. Jer prvi put u životu sam sigurna. On nije savršen, ali je pravi za mene.

Moja poruka ženama

Zašto sve ovo pišem? Jer znam da ima mnogo žena poput mene – ranjenih, razočaranih, onih koje su odustale. Želim da vam kažem – ne odustajte. Ljubav postoji, čak i kada mislite da je sve izgubljeno. Ja sam dokaz za to. Posle tri propala braka, posle bola i suza, srela sam muškarca koji me voli onako kako sam oduvek želela.

I ako sam mogla ja, možete i vi. Samo verujte, budite strpljive i ne pristajte ni na šta manje od onoga što zaslužujete.

Danas, kada pogledam unazad, zahvalna sam i na tim neuspesima. Jer da nije bilo njih, možda ne bih bila spremna da prepoznam Dragana. Možda ne bih znala da cenim ono što sada imam.

Zato, kada me pitaju: “Da li se bojiš da će opet sve da se sruši?” moj odgovor je: “Ne. Jer i ako se sruši, bar sam znala šta znači prava ljubav.” A to je vredno svega.

Moj život pre Dragana

Da budem iskrena, pre nego što sam upoznala Dragana, već sam se bila pomirila sa tim da ću ostati sama. Ljudi iz okoline govorili su mi da sam jaka, da sam hrabra, da sam žena koja ne treba da zavisi od nikoga. Ali niko nije znao koliko je teško kada se noću ugasi svetlo, a ti ležiš u tišini i osećaš prazninu pored sebe. Ta tišina ume da boli više od bilo čijih reči.

U tim trenucima često sam se prisećala svojih grešaka, pokušavala da pronađem gde sam to pogrešila. Da li sam bila previše verna, previše blaga, previše iskrena? Da li je problem bio u meni ili u njima? Tišina nikada nije davala odgovore, ali me učila strpljenju. Naučila sam da volim sebe, da se oslonim na svoje ruke i svoju snagu, ali nisam prestala da u dubini duše žudim za nekim ko bi mi pružio ruku i rekao: “Nisi sama.”

Prvi susreti sa Draganom

Naš prvi izlazak bio je toliko jednostavan, ali nezaboravan. Vodio me je na Kej u mom rodnom gradu, tamo gde Dunav protiče tiho, a klupe kriju priče stotina zaljubljenih parova. Seli smo, pili kafu iz plastičnih čaša i smejali se kao da se znamo ceo život. U tom trenutku shvatila sam da ljubav ne mora da bude luksuzna ni skupa. Dovoljno je da pored sebe imaš nekoga s kim se osećaš kao kod kuće.

On nije pričao mnogo o bivšim vezama, ali ono malo što je rekao pokazalo mi je da i on nosi svoje ožiljke. Možda baš zato razumemo jedno drugo. Kada je gledao u mene, u njegovim očima nije bilo osude, nije bilo pitanja “zašto si tri puta bila u braku”. Bilo je samo razumevanja.

Ljubav na daljinu

Naš odnos nije jednostavan, jer kilometri nisu mala prepreka. Ja živim u Nemačkoj, on u Srbiji. Nije lako organizovati život, posao, obaveze, putovanja. Nekada se ne vidimo mesecima, ali kada se sretnemo, ti dani vrede za sve propuštene trenutke.

Naučila sam da ljubav na daljinu nije slabija, naprotiv – ona traži više poverenja, strpljenja i snage. Mi pišemo jedno drugom svakodnevno, video pozivi su deo naše rutine, ali ništa ne može da zameni zagrljaj kada konačno dođem u Srbiju ili kada on dođe kod mene. Tada vreme stane i svaki minut postane dragocen.

Promene koje je doneo

Od kada je ušao u moj život, ja sam druga žena. Više ne hodam spuštene glave, ne razmišljam o prošlosti sa gorčinom. On me je naučio da ljubav nije drama, nije bol, nije stalna borba. Ljubav je mir, sigurnost i osmeh koji ti dolazi prirodno čim se setiš tog čoveka.

Često me iznenadi sitnicama – porukom ujutro: “Dobro jutro, ljubavi, volim te.” Ili kada mi kaže: “Ponosi se sobom, ti si najjača žena koju znam.” U njegovim rečima pronalazim snagu koju sam mislila da sam izgubila.

Reakcije okoline

Ljudi oko mene u Nemačkoj bili su iznenađeni kada sam im ispričala da sam upoznala muškarca iz Srbije. Neki su bili skeptični: “Pa kako, posle tri braka, zar opet ulaziš u vezu?” Ali ja nisam nikome morala da objašnjavam. Jednostavno, u njegovom prisustvu osećam ono što nisam nikada ranije. A to ne može da se objasni drugima, to može samo da se oseti.

Moja deca iz prethodnog braka takođe su upoznala Dragana. Bilo me je strah kako će reagovati, ali njihovi osmesi i način na koji ga gledaju pokazali su mi da sam donela pravu odluku. Prihvatili su ga jer su videli koliko sam srećna uz njega.

Naši planovi

Planiramo da uskoro organizujemo zajednički život. Nije lako uskladiti Nemačku i Srbiju, ali radimo na tome. Razmišljamo o tome da se on preseli kod mene, jer moj posao i život su vezani za ovde, ali i dalje želimo da deo godine provodimo u Srbiji. Za mene bi to bio idealan balans – tamo gde sam odrasla i ovde gde sam izgradila budućnost.

Maštamo i o zajedničkim putovanjima. San nam je da obiđemo Grčku, Italiju, da zajedno šetamo Parizom držeći se za ruke. Za mene ti snovi više nisu samo puste želje, jer znam da imam partnera koji deli iste želje sa mnom.

Moja poruka

Dugo sam mislila da sam prokleta u ljubavi, da je tri braka dovoljno da čovek digne ruke od svega. Ali sada znam da svaki kraj može da vodi ka novom početku. Da nije bilo tih neuspeha, možda nikada ne bih upoznala Dragana.

Možda je cela moja priča bila put do njega. I zato želim da poručim svima koji ovo čitaju: ne odustajte. Ljubav nije bajka, ali jeste najlepše što možemo da doživimo. Nekada dođe kasnije nego što očekujemo, nekada posle mnogo bola – ali kad dođe, sve dobija smisao.

Ja sam danas srećna žena. I ne stidim se da kažem da sam tri puta pogrešila, jer sam četvrti put pogodila pravo u srce.