Slavica, 38 godina, Zrenjanin ZELIM VEZU I LJUBAV

Zovem se Slavica, imam 38 godina i živim u Zrenjaninu. Mnogi kažu da u ovim godinama žena najbolje zna šta hoće, a još bolje šta nikako ne želi. I u pravu su. Prošla sam dovoljno u životu da razumem da su godine samo broj, da lepota dolazi iznutra i da je pravo bogatstvo u miru, smehu i iskrenim odnosima. I zato sam odlučila da se obratim ovim putem – ne zato što sam usamljena ili očajna, već zato što verujem da ljubav zaslužuje šansu da se pronađe na svakom mestu, pa i ovde.

Rođena sam i odrasla u Banatu, u porodici gde su poštovanje, radne navike i vedrina uvek bili na prvom mestu. Odrasla sam na ravnici gde vetar nosi mirise žita i gde ljudi znaju da budu i tvrdoglavi i dobri istovremeno. Naučila sam da volim jednostavne stvari – šetnje pored Begeja, kafu ujutru na terasi, zvuk kiše na prozoru, iskrene razgovore uz čašu vina i smeh koji grmi do kasno u noć.

Po prirodi sam nežna, ali i odlučna. Nije me život mazio uvek, ali nikad nisam prestala da verujem u ljude i u ljubav. Radim posao koji volim, i iako me obaveze nekad iscrpe, uvek nađem vremena za sebe i ljude do kojih mi je stalo. Nisam tip žene koja trči za materijalnim stvarima – više me zanima unutrašnje bogatstvo čoveka, toplina u očima i ruke koje znaju da zagrle.

Mnogi bi me opisali kao osobu koja voli da se smeje, da razgovara i da sluša. U društvu sam otvorena i prirodna, ali nisam od onih koji moraju biti u centru pažnje. Volim iskrenost – pa makar bila i bolna – jer ništa ne ubija odnos kao laži i prikrivanja. Smatram da je poverenje temelj svake veze i da se prava bliskost gradi vremenom, sitnicama i malim pažnjama.

U slobodno vreme volim da čitam – od laganih romana do knjiga koje pokreću na razmišljanje. Uživam u prirodi, volim vožnju bicikla, izlete i putovanja kad god se ukaže prilika. Kuhinja mi nije strana, i često se opustim uz spremanje nekog kolača ili domaćeg specijaliteta – jer verujem da kroz hranu čovek može da prenese ljubav. Muzika je moj lek za dušu – slušam sve od popa do laganog roka, zavisi od raspoloženja. Nisam ljubitelj previše bučnih mesta, radije biram intimnije ambijente gde čovek može da razgovara i uživa.

Što se tiče izgleda – imam 38 godina, negujem se, ali nisam opsednuta estetikom i filterima. Smatram da lepota dolazi iz stava i osmeha. Moj osmeh mi mnogi hvale, a ja verujem da upravo osmeh otvara vrata srca.

Šta tražim? Tražim muškarca koji zna ko je, šta hoće i koji je spreman da uloži u vezu – ne novac, već vreme, pažnju i osećanja. Godine mi nisu presudne, bitnije mi je da čovek bude emotivno zreo, iskren i da ima smisla za humor. Volela bih da upoznam nekog ko ne igra igrice, ko ne beži od bliskosti i ko ume da razgovara, ali i da ćuti kad je to potrebno. Muškarca koji zna da bude prijatelj, oslonac i partner u svakom smislu.

Ne očekujem savršenstvo – ni sama nisam savršena. Ali očekujem iskrenost, poštovanje i uzajamnu želju da se zajedno gradi nešto vredno. Verujem da je ljubav lepa kada dvoje ljudi jedno drugo podižu, kada se zajedno raduju sitnicama, kada kroz život idu rame uz rame.

Ako voliš prirodu, ako umeš da ceniš iskren osmeh, ako veruješ da ljubav nije bajka već putovanje sa usponima i padovima – možda smo na istoj talasnoj dužini. Ako si čovek koji se ne plaši da pokaže emocije, da bude pažljiv i nežan, ali i jak kad zatreba – volela bih da te upoznam.

Zrenjanin je moj grad, ali ne ograničavam se samo na kilometre. Ljubav ne poznaje granice. Važno je da se dve duše prepoznaju, a sve ostalo se može dogovoriti.

Za kraj – ne tražim princa na belom konju. Tražim čoveka od krvi i mesa, sa vrlinama i manama, kao i svi mi. Nekog sa kim mogu da se smejem do suza, ali i da ćutim u tišini bez nelagodnosti. Nekog ko će znati da je ljubav najveća kada je jednostavna.

Ako si prepoznao sebe u ovim redovima, javi se. Možda baš ti i ja treba da napišemo novu priču – priču o dvoje odraslih ljudi koji su dovoljno prošli da znaju da cene ono pravo.

Zovem se Slavica, imam 38 godina i živim u Zrenjaninu. Mnogi kažu da u ovim godinama žena najbolje zna šta hoće, a još bolje šta nikako ne želi. I u pravu su. Prošla sam dovoljno u životu da razumem da su godine samo broj, da lepota dolazi iznutra i da je pravo bogatstvo u miru, smehu i iskrenim odnosima. I zato sam odlučila da se obratim ovim putem – ne zato što sam usamljena ili očajna, već zato što verujem da ljubav zaslužuje šansu da se pronađe na svakom mestu, pa i ovde.

Rođena sam i odrasla u Banatu, u porodici gde su poštovanje, radne navike i vedrina uvek bili na prvom mestu. Odrasla sam na ravnici gde vetar nosi mirise žita i gde ljudi znaju da budu i tvrdoglavi i dobri istovremeno. Naučila sam da volim jednostavne stvari – šetnje pored Begeja, kafu ujutru na terasi, zvuk kiše na prozoru, iskrene razgovore uz čašu vina i smeh koji grmi do kasno u noć.

Po prirodi sam nežna, ali i odlučna. Nije me život mazio uvek, ali nikad nisam prestala da verujem u ljude i u ljubav. Radim posao koji volim, i iako me obaveze nekad iscrpe, uvek nađem vremena za sebe i ljude do kojih mi je stalo. Nisam tip žene koja trči za materijalnim stvarima – više me zanima unutrašnje bogatstvo čoveka, toplina u očima i ruke koje znaju da zagrle.

Mnogi bi me opisali kao osobu koja voli da se smeje, da razgovara i da sluša. U društvu sam otvorena i prirodna, ali nisam od onih koji moraju biti u centru pažnje. Volim iskrenost – pa makar bila i bolna – jer ništa ne ubija odnos kao laži i prikrivanja. Smatram da je poverenje temelj svake veze i da se prava bliskost gradi vremenom, sitnicama i malim pažnjama.

U slobodno vreme volim da čitam – od laganih romana do knjiga koje pokreću na razmišljanje. Uživam u prirodi, volim vožnju bicikla, izlete i putovanja kad god se ukaže prilika. Kuhinja mi nije strana, i često se opustim uz spremanje nekog kolača ili domaćeg specijaliteta – jer verujem da kroz hranu čovek može da prenese ljubav. Muzika je moj lek za dušu – slušam sve od popa do laganog roka, zavisi od raspoloženja. Nisam ljubitelj previše bučnih mesta, radije biram intimnije ambijente gde čovek može da razgovara i uživa.

Što se tiče izgleda – imam 38 godina, negujem se, ali nisam opsednuta estetikom i filterima. Smatram da lepota dolazi iz stava i osmeha. Moj osmeh mi mnogi hvale, a ja verujem da upravo osmeh otvara vrata srca.

Šta tražim? Tražim muškarca koji zna ko je, šta hoće i koji je spreman da uloži u vezu – ne novac, već vreme, pažnju i osećanja. Godine mi nisu presudne, bitnije mi je da čovek bude emotivno zreo, iskren i da ima smisla za humor. Volela bih da upoznam nekog ko ne igra igrice, ko ne beži od bliskosti i ko ume da razgovara, ali i da ćuti kad je to potrebno. Muškarca koji zna da bude prijatelj, oslonac i partner u svakom smislu.

Ne očekujem savršenstvo – ni sama nisam savršena. Ali očekujem iskrenost, poštovanje i uzajamnu želju da se zajedno gradi nešto vredno. Verujem da je ljubav lepa kada dvoje ljudi jedno drugo podižu, kada se zajedno raduju sitnicama, kada kroz život idu rame uz rame.

Ako voliš prirodu, ako umeš da ceniš iskren osmeh, ako veruješ da ljubav nije bajka već putovanje sa usponima i padovima – možda smo na istoj talasnoj dužini. Ako si čovek koji se ne plaši da pokaže emocije, da bude pažljiv i nežan, ali i jak kad zatreba – volela bih da te upoznam.

Zrenjanin je moj grad, ali ne ograničavam se samo na kilometre. Ljubav ne poznaje granice. Važno je da se dve duše prepoznaju, a sve ostalo se može dogovoriti.

Za kraj – ne tražim princa na belom konju. Tražim čoveka od krvi i mesa, sa vrlinama i manama, kao i svi mi. Nekog sa kim mogu da se smejem do suza, ali i da ćutim u tišini bez nelagodnosti. Nekog ko će znati da je ljubav najveća kada je jednostavna.

Ipak, moram dodati još nešto – ja sam žena koja i dalje veruje u romantiku. Ne u prenaglašene gestove iz filmova, već u male znakove pažnje: poruka za dobro jutro, zagrljaj bez povoda, nežan pogled preko stola. To su stvari koje me osvajaju. Volela bih da imam nekog s kim ću deliti i obične i posebne trenutke – od šetnje po pijaci subotom ujutru do planiranja nekog malog putovanja.

Možda će ti zvučati staromodno, ali verujem da ljubav treba negovati svakodnevno. Da se ne podrazumeva. Da se izgovori „volim te“ i kad se oseća, da se pokaže pažnja i kad nema razloga osim želje da onaj drugi zna da je voljen.

Verujem i da partneri treba da budu tim – da se podržavaju i onda kad nije lako. Jer život ume da bude težak, ali uz pravog čoveka sve prepreke deluju manje. Ako si ti taj koji zna da se bori, ali i da pruži toplinu i utehu, onda mislim da bismo se razumeli.

Ako si prepoznao sebe u ovim redovima, javi se. Možda baš ti i ja treba da napišemo novu priču – priču o dvoje odraslih ljudi koji su dovoljno prošli da znaju da cene ono pravo. Ne obećavam savršenstvo, ali obećavam iskrenost, smeh i srce koje ume da voli.